Istorija interneta
Историја интернета почиње развојем првих рачунара и првим визијама о умрежавању. У свом познатом чланку у часопису Atlantic Monthly, Венивар Буш је истакао да недостаци у размени нових теорија и открића успоравају научни напредак. Као одговор на тај проблем, он је замислио један систем за брзу размену и организовање научних информација, на располагању свима коме су потребне и назвао га memex. Memex је требало да буде један транспарентан систем гдје су ускладиштене књиге, слике, часописи, новине, рукописи и научни есеји и биљешке, тако да свако ко има рачунар и знања о његовом систему индексирања може да им приступи. Буш је замишљао да ће се научници из целог света повезивати и приступати тим информацијама дотада невиђеном брзином, базирајући се на сличним принципима асоцијације на којима почива организација људског мозга. Такође је замишљао научнике и професионалце мајнинга података како снимају своје „путовање“ кроз њих, тако да свако ко је за њих заинтересован може да их слиједи. Скоро пола века након појаве тог чланка, Бушова визија је реализована у облику веба и сродних технологија интернета.
Интернет је створила група визионара и стотине других појединаца чији су инжењерски доприноси помогли његов развој. Крајњи производ је једна технолошка и интелектуална инфраструктура доба информација, која подржава највећи дио економије 21. века. Вођен јединственом визијом комуникација у свету рачунара и жељом да се реши низ сложених инжењерских проблема, интернет је произовод инжењерске и научне сарадње. Принципи који су водили његово стварање, представљају најфинију реализацију научног идеала сарадње који се могу сажети скупом основних принципа: комуникациони систем треба да буде резултат сарадње заинтересованих страна, да буде отворен за нове идеје, и да буде надоградив.
Стварање AРПА-е
Радећи у уској сарадњи са председником Ајзенхауером и секретаром одбране, Нејлом Макелројем, Килијан је 1957. године препоручио америчком Конгресу стварање Напредне истраживачке агенције за пројекте - АРПА (енгл. Advanced Research Project Agency – ARPA) у оквиру Министарства одбране САД. Конгрес је прихватио препоруку и врло брзо усвојио почетни буџет од 520 милиона као и буџет од 2 милијарде долара на годишњем нивоу. Почетком 1958. године, АРПА је званично постала истраживачка агенција владе САД, посвећена развоју космичке војне технологије. Тог момента за владу и јавност САД, званично почиње космичка трка са Совјетским Савезом. Иако је већи део буџета намењен развоју рачунарске технологије долазио из Министарства одбране, многи научници који су били укључени у АРПА-у, искористили су ту могућност за развој властитих академских пројеката.
Електронска пошта
Године 1971. Реј Томлинсон, рачунарски инжењер на ББН-у, осмислио је један експериментални програм за слање датотека међу рачунарима и назвао га CPYNET. Убрзо му је додао један додатни програм за слање и примање порука, који је назвао SNDMSG и READMAIL. У року од неколико месеци Томлинсонова апликација се почела користити за размену порука међу рачунарима кроз мрежу, на различитим географским локацијама. Томлинсон је повезао име сваког корисника са идентификатором његове машине користећи симбол @ (у значењу »at«), не замишљајући да тиме успоставља универзални симбол у ускоро умреженом свету. Резултатна апликација, електронска пошта, скраћено е-пошта, убрзо је постала најкоришећенија на мрежи у њеним раним годинама.
Глобализација интернета
Мрежа ширине и домета интернета, убрзо је превазишла способности њених корисника да прате све могуће локације информација. У преко 50 000 повезних мрежа, праћење локација датотека и IP адреса је постало просто немогуће. Увидевиши проблем, рачунарски научници су кренули да пишу софтвер који би помогао корисницима да пронађу и размењују датотеке. Један од најпопуларних је био Gopher, који су 1991. године написали Пол Лајндер и Марк П. Макејл из Универзитета у Минесоти. Gopher и његови наследници су омогућили корисницима да претражују датотеке које би могли преузети на своје рачунаре путем протокола за размену датотека (File Transfer Protocol - FTP).Све ово ће се убрзо промиенити. Лични рачунари су постали лакши за коришћење увођењем графичког корисничког интерфејса који је развијен у Зироксовом истраживачком центру у Пало Алту (Xerox Palo Alto Research Center - PARC), и који ће бити имплементиран у оперативни систем рачунара Епл Макинтош, 1984. године.Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.